Održana studentska radionica HBIM u Mostaru • hiCAD

Papir, kamen, makaze/škare – kada studenti arhitekture uče da čuvaju prošlost pomoću Archicad-a

Od 28. do 30. maja 2026. godine, na Fakultetu građevinarstva, arhitekture i geodezije Sveučilišta u Mostaru, održana je trodnevna studentska radionica pod nazivom Heritage Building Information Modeling (HBIM): Papir, kamen, makaze/škare.

I dok naslov zvuči kao da je izašao iz neke stare zanatske radionice, u pitanju je nešto sasvim drugo – susret istorije, arhitekture i digitalnih tehnologija koje danas menjaju način na koji čuvamo kulturno nasleđe.

Radionica je bila posvećena savremenim pristupima u dokumentovanju, modelovanju i interpretaciji kulturne baštine kroz metodologiju HBIM-a, a polaznici su kroz praktičan rad razvili sopstveni pristup interpretaciji nasleđa i savladali osnovne principe ove metodologije. Drugim rečima – nisu samo slušali o tome kako se to radi, nego su i sami to uradili.

Prvi dan: Stari most kao učionica pod otvorenim nebom

Radionica je počela obilaskom Starog grada, koji je vodio asistent Josip Čavar, upoznajući studente sa građevinama nastalim u različitim istorijskim razdobljima. Predavanje o značaju Starog mosta, njegovoj izgradnji i načinu gradnje održao je dekan fakulteta, dr. sc. Mladen Kustura, izv. prof.

Nakon toga usledio je praktični deo – analiza objekta putem:

skica
fotografija
tehničke dokumentacije
prvih konceptualnih
modela u Archicad-u

Tako je teorija odmah dobila svoju praktičnu potvrdu, što je, iskreno, i najbolji način da se nešto zaista nauči.

Drugi dan: Archicad, Morph alatka i gost iz Graphisoft-a

Drugog dana, studenti su radili na konstrukciji i materijalizaciji mosta. Kroz rad sa alatkom Morph u Archicad-u, modelovani su ključni arhitektonski i konstruktivni elementi, uz paralelnu izradu projektne dokumentacije i razumevanje logike gradnje istorijskih struktura.

Poseban gost ovog dana bila je Gordana Radonić, Senior Manager, Global Community at Graphisoft, koja je studentima predstavila nekoliko uglednih primera Heritage BIM projekata, gde su korišćene savremene tehnologije Archicad-a i Point Cloud-a u oblasti graditeljskog nasleđa. Kada neko ko dolazi direktno iz Graphisoft-a pokaže kako se ove tehnologije primenjuju u praksi širom sveta, to studentima daje sasvim drugu perspektivu – ovo nije akademska vežba, ovo je alat koji se već koristi na terenu.

Treći dan: HBIM metodologija i studija slučaja Mosta princa Danila

Završni segment radionice bio je posvećen HBIM metodologiji i njenoj ulozi u savremenim procesima dokumentovanja, analize i očuvanja kulturnog nasleđa. Kroz predavanje o naprednim digitalnim tehnologijama, studenti su istraživali kako BIM procesi mogu doprineti sistematičnom upravljanju informacijama, praćenju promena na objektima i dugoročnom očuvanju njihove istorijske i kulturne vrednosti.

Poseban fokus bio je na studiji slučaja Mosta princa Danila, kroz koju su studenti imali priliku da se upoznaju sa praktičnom primenom HBIM metodologije. Korišćenjem Archicad-a prikazan je proces digitalnog dokumentovanja istorijskog objekta, organizacije i standardizacije podataka, kao i uspostavljanja modela koji može služiti kao osnova za buduća istraživanja, restauratorske intervencije i upravljanje kulturnim dobrom.

Na ovaj način, studenti su stekli uvid u to kako digitalni modeli prevazilaze ulogu vizuelne reprezentacije i postaju važan alat za očuvanje, interpretaciju i prenošenje znanja o kulturnom nasleđu budućim generacijama.

Zašto je ova radionica drugačija?

Ono što ovu radionicu čini posebnom jeste spoj inženjerstva, tehnologije i kulturnog nasleđa. Cilj nije bio samo usvajanje novih digitalnih veština, već razvoj kritičkog promišljanja o tome kako istorijske vrednosti možemo preneti u digitalno okruženje, zadržavajući njihovu autentičnost i značaj.

Autor programa i voditelj radionice

Program radionice osmislila je i vodila Maja Stojiljković Šipoš, licencirani inženjer arhitekture, specijalista za BIM implementaciju u hiCAD-u i sertifikovani Graphisoft BIM Manager.

Maja je posebnu zahvalnost uputila profesorici Valeriji Kopilaš na poverenju, podršci i entuzijazmu od samog početka – njena spremnost da prepozna potencijal ove inicijative i okupi ljude oko zajedničke ideje bila je od neprocenjivog značaja za njenu realizaciju. Zahvalnost je uputila i dekanu fakulteta, Mladenu Kusturi, koji je svojim predavanjem, iskustvom i podrškom dao dodatnu vrednost radionici i studentima približio širi značaj povezivanja inženjerstva, kulturnog nasleđa i savremenih tehnologija.

Posebna zahvalnost ide i svim studentima, na energiji, kreativnosti i spremnosti da prihvate nove izazove – pokazali su koliko je važno stvarati prilike za učenje kroz istraživanje, dijalog i zajednički rad.