BIM zamka: dupliranje poslova
Kada se razgovara o upotrebi BIM tehnologije u projektima, vrlo je uobičajeno čuti stvari poput: „da, BIM tim to radi“, „Ja sam dizajner, ne radim u BIM-u“ ili „da li projekat zahteva BIM ili ne?”.
Problem ovde, a ovo utiče na svu našu građevinsku industriju, jeste to što smo bili navođeni da verujemo da je BIM alat koja se može dodati projektu; i prema tome, tehnologija koja se može koristiti u određenim koracima procesa, ili se uopšte ne koristiti.
Često se susrećemo sa kompanijama koje koriste BIM i misle da im je možda potrebna pomoć da poboljšaju svoju efikasnost, ili uopšte ne koriste BIM i žele da saznaju više o tome. I stalno vidimo ovaj problem: ne razumeju tehnologiju i nastavljaju sa dupliranjem poslova. Vreme je da se sa tom praksom završi, o čemu govori odličan članak sa enzyme bloga.
Ko voli da projektuje dva puta istu zgradu?
Odgovor je naravno niko, a još manje volimo da projektujemo na osnovu nacrta koji je izradio neko drugi. Problem je u dupliranju poslova. Krivac za ovu situacijuje i činjenica da je u našoj industriji stvorena kultura BIM person Vs Design person. Kao da neko ne može biti kreativan ako je izabrao da koristi BIM. Ali i obrnuto. Naša industrija zahteva BIM modelere, BIM konsultante, profesionalce koji često nemaju iskustvo u arhitekturi, inženjeringu ili građevinarstvu. Zato se prepušta „ponovno izgrađen“ proces dizajna korisnicima koji često nisu proučavali logiku konstrukcije, već su naučili samo deo softvera.
Ušteda vremena i resursa
Kada govorimo o ceni projekta, njegovim energetskim performansama, efikasnosti korišćenja lokacije ili bilo kom drugom aspektu; sve odluke donete u ranoj fazi projektovanja su kritične. Svaka odluka u fazi projektovanja će uticati na sva ova razmatranja mnogo više nego kroz bilo koji dalji korak životnog ciklusa projekta. Pored ovoga, mnogo resursa se troši i na komunikaciju između timova, što se sve može smanjiti ulaganjem u edukaciju i korišćenje BIM tehnologija.
